Inge Lehmann
I Inge Lehmann (1888–1993) bila je danska seizmološkinja rođena u Kopenhagenu. Bila je kći Alfreda Lehmanna, profesora psihologije, i Ide Tørsleff. Lehmann je pohađala progresivne škole u kojima su devojčice i dečaci bili jednako tretirani i od 1907. godine studirala je matematiku na Univerzitetu u Kopenhagenu. Kratko je studirala na Newnham College-u u Kembridžu, ali se vratila zbog umora.
Nakon rada kao aktuarski asistent, završila je cand.mag. iz matematike 1920. godine, a kasnije magister scientiarum (master) iz seizmologije 1928. godine. Lehmann je radila u Kraljevskom danskom geodetskom institutu, gde je upravljala seizmičkim stanicama u Danskoj i Grenlandu, fokusirajući se na određivanje epicentara zemljotresa i vreme putovanja seizmičkih talasa. Nikada se nije udavala i ceo svoj dug život posvetila je nauci, preminuvši u 104. godini.
Nasleđe
Inge Lehmann je najpoznatija po otkriću unutrašnjeg jezgra Zemlje 1936. godine analizom podataka seizmičkih talasa. Dve ključne granice Zemlje nose njeno ime: Lehmann diskontinuitet između unutrašnjeg i spoljnog jezgra (~5100 km duboko) i druga u gornjem plaštu (~200 km duboko). Uprkos početnom otporu, njena teorija je kasnije potvrđena i postala fundamentalna u geofizici. Osnovala je Dansko geofizičko društvo i međunarodno je priznata brojnim nagradama, uključujući William Bowie Medal (1971) i Medalju Seizmološkog društva Amerike (1977). Američka geofizička unija je 1995. godine ustanovila Inge Lehmann Medal u njenu čast za izuzetne doprinose proučavanju unutrašnjosti Zemlje. Lehmann je ostavila i simbolično nasleđe kao pionirka među ženama u muškom dominiranom polju, poznata po primedbama na izazove koje je imala takmičeći se sa „nesposobnim muškarcima“.
Uticaj na oblast
Lehmannin rad je revolucionirao naše razumevanje unutrašnje strukture Zemlje predlažući čvrsto unutrašnje jezgro unutar tečnog spoljnog jezgra. Njen rad iz 1936. godine osporio je tada prihvaćenu ideju potpuno tečnog jezgra i postavio temelje moderne seizmologije i geofizike.
II Unapređujući metode za analizu seizmičkih talasa i njihove interakcije sa slojevima Zemlje, Lehmann je unapredila tehnike koje se koriste za određivanje epicentara zemljotresa i proučavanje sastava planete. Njena saradnja sa drugim geofizičarima, poput Bena Gutenberga, pomogla je u identifikaciji promena brzine seizmičkih talasa u Zemljinom plaštu. Njena istraživanja i danas utiču na geofiziku, što se odražava kroz prestižnu Medalju Inge Lehmann, dodeljivanu istraživačima koji unapređuju znanje o Zemljinom plaštu i jezgri.
Zanimljive činjenice
- Takmičila se sa „nesposobnim muškarcima“. Lehmann je jednom izjavila da je morala da se takmiči sa mnogim „nesposobnim muškarcima uzalud“, ističući rodne predrasude sa kojima se susretala tokom svoje naučne karijere.
- Živela je 104 godine. Lehmann je svoj ceo život posvetila nauci, živeći izvanrednih 104 godine i doprinosila svom polju i u starijem dobu.
- Vrsta buba je dobila ime po njoj. 2015. godine, vrsta bube — Globicornis (Hadrotoma) ingelehmannae — dobila je ime u njenu čast, učvršćujući njen naučni legat.
- Stekla je međunarodno priznanje. Lehmann je dobila počasne doktorate i međunarodni ugled, posebno priznata od strane Lamont Geological Observatory na Univerzitetu Kolumbija.
Primeri njenog rada
- Otkrivanje Zemljine unutrašnje jezgre (1936): Lehmann je analizirala podatke seizmičkih talasa sa zemljotresa, naročito jednog u Novom Zelandu (1929), i predložila model Zemlje sa tri sloja sa čvrstom unutrašnjom jezgrom.
- Lehmann diskontinuitet: Identifikovala je dve seizmičke granice, jednu između unutrašnje i spoljašnje jezgre (~5.100 km dubine) i jednu u gornjem plaštu (~200 km dubine).
- Upravljanje seizmičkim stanicama: Predvodila je osnivanje i rad prvih seizmičkih stanica u Kopenhagenu i Grenlandu.
- Saradnja u istraživanju: Radila je sa Benom Gutenbergom na diskontinuitetu brzine u gornjem plaštu.