Anastasija Nasta Dimitrijević

I Anastasija Nasta Dimitrijević bila je pionirka obrazovanja u Nišu. Bila je prva učiteljica u Nišu, osnivačica prve mešovite škole za dečake i devojčice i jedna od prvih zagovornica obrazovanja devojčica u vreme kada to društveno nije bilo prihvaćeno.

Biografija

Rođena je oko 1816. godine u Prizrenu. Kao dete pretrpela je paralizu leve ruke i noge, ali je ostala postojana u svojoj posvećenosti obrazovanju. Preselila se u Niš, gde se zavetovala da se nikada neće udati i potpuno se posvetila učiteljskom pozivu. Poznata kao „devojka daskal“, oblačila se polumuški, što je u to vreme bilo nekonvencionalno.
Spiridon Jovanović uveo ju je u učiteljski poziv, a zajedno sa Atanasijem Petrovićem radila je na unapređenju obrazovanja u Nišu. Postala je prva učiteljica u mešovitoj školi otvorenoj 1845. godine na mestu današnje Saborne crkve. Tradiciju ove škole danas nastavlja Osnovna škola „Učitelj Tasa“ u Nišu. Nekoliko godina pre oslobođenja Niša, zbog starosti i gubitka sluha, povukla se iz službe. Na predlog ministra prosvete Stojana Novakovića, Narodna skupština i knez Milan Obrenović dodelili su joj godišnju penziju od 300 dinara.
Preminula je 1886. godine u Nišu, u sedamdesetoj godini života.

Karijera
Anastasija Nasta Dimitrijević radila je u Nišu ukupno 40 godina — 15 godina kao privatna učiteljica i 25 godina kao opštinska učiteljica. Bila je prva koja je sistematski obrazovala devojčice u Nišu, u vreme kada je i u slobodnoj Srbiji obrazovanje devojčica bilo veoma nerazvijeno.
Nakon donošenja prvog opšteg zakona o obrazovanju 1844. godine i uredbe „Ustrojenije devojačkih škola“ 1846. godine, Nasta je aktivno doprinosila obrazovanju devojčica, učeći ih pismenosti i ručnim radovima.
Njena škola često je imala preko 100 učenica, a zahvaljujući njenom radu pismenost među ženama u Nišu, iako i dalje niska, počela je da raste — do 1879. godine bilo je svega 73 pismene žene među više od 12.000 stanovnika.